Samostalne, sposobne i upenjane!


Stigli su nam tekst i fotke od naše 4 dame iz Švicarske! Definitivno jedna od jačih ekspedicija u zadnje vrime kada uzmemo u obzir čisti entuzijazam i fanatizam.
Cure naše, ponovilo se i to šta prije...





"Kako nas Ćaća kaže: "Jedan je život". To se više puta pokazalo ka dobar moto pa smo se nas 4 tako uputile na put za Švicu. Osin pokoje priče i dobrih želja nismo bile sigurne šta nas čeka, tako od početka zgoda nije falilo. U dobroj ekipi i 12 sati prođe u čas, a kad više neznaš u kojoj si državi sve je dobro. Nakon šta smo prvi dan zagrijale noge na usponu do Cresciana, sunce nas je ispunilo snagon i dalo vitar u leđa. Najteže je ustvari navikint se na pravu stinu i sve izazove koje penjanje vani donosi al uz Katinu vrhunsku muziku bile smo spremne. Ostale dane smo provele u Chironicu i koliko god ljudi pričaju, bome nije lagano. Prvi put se susrećemo s graniton ali i navigacijon po takvoj šumi same. Ipak nas to ništa nije omelo da guštamo. Minjin entuziazam nas je svakodnevno inspirira i makar smjer "za dignit moral" naučile smo toliko toga, a pogotovo naša Manuela koja je sva 4 dana itekako gurala svoje granice. Zadnji dan, kad već nazire se kraj, ispratile smo do kasno u noć na Minjinon smjeru i lagano privele ovo putovanje kraju. Svaki problem, je u stvari misto di najvise naučiš, a iskustvo je nezaboravno. Tako mogu reć da nakon ovog puta nema te prepreke koja nas može zaustavit na daljem penjačkom putu. Lipo je sitit se zašto to svi tako volimo i osjetit taj osjecaj pripadnosti na zajedničkon terenu."

Slatka gubljenja...	Prvi susret ...	...	Street parade	... a i ovi.
Tonka	1 9 9 2	Last day	...