...

Spontano je najbolje!

Evo nam nazad naše Nene, konačno...

Desilo se sasvim spontano !

Ova dva dana totalno ludilo kao da živim u nekom dobrom snu :)

Nedugo se nakon stanke skoro od godinu dana uvatila se opet konopa, penja, stine i dobrog društva.

Ane moja prava motivatorica, mentorica i prijateljica neda da se promisli ne mogu, neću, a sačuvaj bože da kažeš straj me, gura naprid ka dobar vitar u leđa i šalje te na viši level. Gledan ja Anu kako penje nema tu puno neke tehnikalije bok vamo, ruka tamo, uvij zavij , ona to radi tako jednostavno dobar raskorak, jak stisak i eto je na sidru nije bitno koja je ocjena raspon je od petica do svih šestica, totalni old school. Moment iz stine "uf di mi je spit frka totalna" , a od doli čuješ "ma šta di mi je spit, mi se radovali kad bi ga uopče ugledali", pa ti nemoj napravit pokret.
Dobra energija čuda čini i naša Indira - Ica propenjala skroz na skroz, nema više oču neču, stav se prominija "idem jer ga želim popet" , totalno ludilo. Majdicu našu neko vrime nećete skoro vidit u stini, obisila penje o klin ali velika nam je podrška i dalje podno stine. Ona nam trenutno sjaji nekim "drugim stanjem".

A šta reći o totalnom deliriju prije neki dan?  Otvorena su vrata jedne nove kuće od Marula veće, bolje i lipše a i mit je potvrđen da vuk dlaku minja ali čud ne, to šta smo veći, lipši i bolji nije nas navelo na krivi put kako bi to mi stručno u Splitu rekli ala brale šta se uobrazija , dobra vibra ostala je, prijateljstva traju, stvaraju se nova, bodre se svi koji su u stini, jednostavno familija. Ja ne mogu prepričat feštu sa otvaranja to je Kivi dočara fotkama, a Dani i Lija su lipi report sastavili, ka i obično, štivo koje jedva čekamo. Nakon  penjanja i tulumarenja do ranih jutarnjih sati, moram se vratit na samo penjanje. Izlazimo iz kuće Frane i ja , a on meni šta nečeš penjat - moraš, pa tako odaješ počast kući od Marula, uzimaj penje, ja te prijavljujem i nema ti druge, aj dobro mislim se šta ću radit dvi ure bolje se malo zabavit kažem ja Indiri , a penjemo danas, ajde nije je tribalo dugo nagovarat.
A šta reći o natjecanju, borba je bila uopće doč na red u smjer , gužvica mala. Malo pred kraj ja odustajem imam njih 11 popetih i još jednu zonu ma meni dosta.Nisam se još sprijateljila sa novim bolderom malo me frkica visoko je past sa topa ufuf.

Proglašenje totalno ludilo za našu malu familiju, dva treća mista sinu sam pustila suzu radosnicu, neka vidi kako je nama roditeljima teško emotivno prolazit sve njihova uspjehe.A dan posli sasvim neočekivano završim na Marjanu sa dva Asa, bože radiš mi totalni mirakul, ne nemogu virovat Zeko (Ivan Zečić) i Vojnik (Marin Simunić) penjem s njima , a oni ulijeću u smjerove kao nismo penjali godinu dvi, ma koga zezate, praše kao da penje nisu ni skinuli. Ne nemojte mi samo reći da sam sve ovo samo sanjala :)

Ljubi vas sve Vaša Nena:-)