Index članka
Dnevnik jedne Nene :-)
Bast
Spontano je najbolje!
Sedam žena na vrhu Marjana!
Natjecateljski vikend
Vikend Omiš 23.10.2012.
Omiš 01.07.2012.
Mostar
31.03.2012.
13.03.2012.

Most - Report...

Petak navećer sve je dogovoreno, u subotu ujutro 8:30 - 9:00 h krećemo
za Mostar. Familija Malenica, na Mertojaku kupe familiju Bogetić i
Barbaru G. Vruće je ali nama ništa ne smeta , stajemo tek kad smo
prešli granicu. Nalazimo jedan kafić najprije pitamo primate li vi
kune, gledaju nas pa naravno, sili mi vanka , gleda nas konobarica, pa
šta ne sidnete unutra klimatizirano je ,a mi pa da možemo pušit,
konobarica pukla od smija hahah pa u Bosni ste možete pušit di vas je
volja. Kafa se popila, glava razladila i još malo ugodne vožnje i
stižemo u Mostar, naš domaćin nas dočekuje, provodi kroz grad,
objašnjava di je šta, i onda stižemo na stari most, veličanstveno,
ugoščuje nas u vip ložu, to će boje slika dočarat. Kuvaju nam odma
pravu tursku kavu, cukar stavi sam, a dobili smo i rahatluk. Pogled
veličanstven, domačini za poželit, objasnili nam neke stvari vezano za
skokove sa mosta e to vam neću odat cenzura hehe. Naravno i to smo
doživili, vidili smo dva skoka. Meračimo kaficu laganini, čekamo
ostatak Spličana, a onda odlazimo na nezaobilazne čevape sa kajmakom u
somunu uuuu mljac, mljac. U neko doba krećemo put dvorane, vručina je
nenormalna, u dvorani sauna. Tina i ja smo obečale sa ćemo se potrudit
nešto popet. Trudile smo se svim silama ali nije nam baš išlo, ali
zato nam je odlično išla zafrkancija, opuštenost i ležernost. Moram
pohvalit pojedinačno Barbara 1 misto, Antonija (cura od Luke Kivele) 2
misto, Kivi 1 misto, Niksi 2 misto i Bogi 3 misto. Čestitke ljudine
!!!! Nakon natjecanja zasluženo osvježenje tuš, spiza i naravno
izlazak većernji. Šetnja gradom, e zaboravila imaju kafić kraj starog
mosta koji se zove pećina i to je doslovno pećina u njoj temperatura
za poželit. Sili smo uz Neretvu opustili se, malo razladili, popili
pivicu, načakulali se i u neko doba nemam pojma koja ura jer nećete mi
virovat ni jednom nisam pogledala na sat uputili smo se leć, ujutro je
dizanje u 8:00 jer idemo na Memorijal Mirza Humo - Drežnica. Memorijal
vrhunski organiziran, penjalo se malo i ništa vručina ubija ali
doslovno. Domačin nas vodi na kupanje. Rjeka ladna za poželit, razladi
glavu i tilo na brzinu.
Jelo se , pilo, sviralo , plivalo a gušta, božja divota. Došlo je
vrime da se krene rastajemo se sa domačinima uz pozdrave vidimo se u
Splitu u osmom misecu :)
Familija Malenica jednoglasno odlučuje, idemo priko Imotskog jer ja
nisam bila na Modrom i Crvenom jezeru (a sramote). Slike će bolje
dočarat tu prirodnu divotu. Naravno pokušalo se i kamen bacit u Crveno
jezero ali bezuspješno. Ruta je unaprid određena idemo se usput negdi
okupat, opet bez puno razmišljanja i dogovora staje se u Mediće. Prvo
smo nešto poili, naravno popili kavicu i buč u more. Šta da vam još
rećem osim fala puno domačinima šta su nas lipo ugostili i vodili
brigu o nama, fala familiji Malenica na divnom druženju, s njima i na
kraj svita bez razmišljanja.
EEE ponovilo se !!!!